Iako naša zemlja poprilično kasni s primjenom evropske direktive u ovoj oblasti, nacrt Zakona o zaštiti kritične infrastrukture u BiH još nije spreman za parlamentarnu proceduru.
Radna grupa zadužena za njegovu izradu ovaj posao trebala je završiti još u decembru prošle godine, što u eri sve intenzivnijih prijetnji predstavlja veliki rizik.
Stručnjak u oblasti sajber sigurnosti, profesor Hadžib Salkić, kaže da kašnjenje u pripremi nacrta zakona ukazuje na ozbiljan nedostatak strateškog pristupa sigurnosti u savremenom digitalnom i geopolitičkom okruženju.
Važnost zakona
– U vremenu kada su sajber napadi, hibridne prijetnje i poremećaji u globalnim sistemima sve učestaliji, nepostojanje jedinstvenog zakonskog okvira znači da ključni resursi države funkcionišu bez jasno definisanih standarda zaštite i koordinacije između institucija. Značaj ovog zakona ogleda se upravo u njegovoj ulozi da identifikuje i zaštiti sisteme od vitalnog značaja za funkcionisanje društva i države. On bi omogućio uspostavljanje minimalnih sigurnosnih standarda, precizno definisanje odgovornosti i bolju saradnju između javnog i privatnog sektora, uz usklađivanje s evropskim normama. Donošenje ovog zakona nije samo administrativno pitanje, već ključni korak ka jačanju nacionalne sigurnosti i institucionalne otpornosti u savremenom, tehnološki zavisnom društvu – kaže Salkić.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Sarajevu, ekspert u oblasti informacijskih tehnologija, Saša Mrdović kaže za “Avaz” da je ovaj zakon važniji za BiH, nego za EU, jer stvara pretpostavke za zaštitu onog bez čega društvo ne može funkcionirati.
– To su esencijalne usluge. Evo danas Sarajevo nema vodu, a zamislite da imamo napad na vodovod koji bi onemogućio snabdijevanje vodom. Slično je i sa strujom, finansijskim tokovima, hranom, državnim uslugama … Za električnu energiju to bi bile elektrane, trafo-stanice, vodovi za prenos struje. Postoji Direktiva EU u kojoj su te kritične usluge pobrojane i definisane u dva nivoa. Zakon bi nametnuo obavezu i omogućio sredstva da kritična infrastruktura bude što je moguće više otporna. Ovo je stvarno zakon koji predugo čeka – pojašnjava profesor Mrdović.
Miniranje dalekovoda
Ovaj zakon će definirati šta sve spada u kritičnu infrastrukturu i propisati obavezu njene zaštite, dodaje Mrdović, a na državnom nivou potrebno je donijeti i zakon o sigurnosti i zaštiti informacija.
– Zaštita kritične infrastrukture ne odnosi se samo na zaštitu od informatičkih, već od bilo kakvih napada. U krajnjoj liniji, da neko ne minira dalekovod ili nešto tako. Zakon o informacionoj sigurnosti će se pobrinuti da nikakav incident informacijske sigurnosti ne dovede do ugrožavanja kritične infrastrukture. Nadam se da će oba zakona uskoro biti usvojena – ističe Mrdović.
Direktiva EU
Preporuke o koordiniranom jačanju otpornosti kritične infrastrukture u EU usvojene su u decembru 2022., nakon sabotaža za koje je najčešće optuživana Rusija.
Direktiva EU o otpornosti kritične infrastrukture stupila je na snagu 16. januara 2023., a države članice su imale rok do 17. oktobra 2024. da usvoje i usklade svoje nacionalno zakonodavstvo, piše Avaz.