Nova mapa nezaposlenosti u Evropi za 2026. godinu ponovo je otvorila pitanje tržišta rada u Bosni i Hercegovini. Dok dio regiona bilježi napredak, podaci za BiH ostaju zabrinjavajući. Istovremeno,sve češće se govori o nedostatku radne snage i uvozu radnika.
Mapa nezaposlenosti u Evropi ponovo otvara pitanje ekonomskih razlika na Balkanu. I dok dio regiona hvata korak s evropskim prosjekom, Bosna i Hercegovina ostaje među zemljama s dvocifrenom nezaposlenošću.
Ekonomisti upozoravaju da problem nije samo u nedostatku radnih mjesta, već i u strukturi tržišta rada, ali i značajnom udjelu neformalne ekonomije. Sve je više poslova koje domaća radna snaga ne želi ili za koje nema adekvatnih uslova.
‘Imamo nekoliko ključnih izazova kada govorimo o velikoj stopi nezaposlenosti. Definitivno je jedan od značajnijih određene strukturalne promjene koje imamo u ekonomiji, a to je ustvari rast potražnje za radnom snagom konkretno u transportu, turizmu i prerađivačkoj industriji, nešto na što nažalost ne možemo adekvatno odgovoriti obzirom na nedostatak domaće radne snage. Druga vrlo važna stavka je ustvari značajan dio neformalne ekonomije u Bosni i Hercegovini’, kaže Amila Pilav-Velić, profesorica na Ekonomskom fakultetu UNSA-e.
Iako statistika pokazuje veliki broj nezaposlenih, tržište rada je u praksi drugačije dio ljudi ostaje na evidencijama, dok privreda traži radnike koje ne može pronaći. U takvim okolnostima, angažovanje stranih radnika postaje nužan odgovor na nedostatak domaće radne snage.
‘Bosnu i Hercegovinu veoma opterećuje činjenica da na nivou BiH imamo preko 31.5000 nezaposlenih osoba. Najveći broj nezaposlenih osoba na evidenciji nezaposlenih je iz razloga određenih privilegija, odnosno prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. Poslodavci u BiH angažuju strane radnike samo ako je to neophodno za procese proizvodnje i održavanje njihovog poslovanja’, kaže Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH.
Stručnjaci poručuju da bez ozbiljnih ekonomskih reformi, boljih uslova rada i zadržavanja domaće radne snage, BiH teško može pratiti evropske trendove, piše BHRT.