Zajednički život sa roditeljima po stupanju u brak danas je većini mladih nezamisliv, pa se radije odlučuju na samostalan život daleko od svekrve i tašte.
Ipak, nije uvek bilo tako. Život u zajednici sa, najčešće, muževim roditeljima se podrazumevao i, kako svedoče stariji, donosio je brojne benefite i olakšice za sve generacije u domaćinstvu.
Jedno baš takvo iskustvo nedavno je čuo i reporter Jutjub kanala “TV Živa istina” kada se našao na pijaci u Tuzli i upoznao jednu prodavačicu, gospođu koja mu se predstavila kao Rajfa i podelila svoju neobičnu životu priču.
Simpatična žena odmah je počela da objašnjava.
“Ja sam iz Dubrava, Hadžići rodom, a u Mramoru živim. Imamo sve svoje, radimo i sav proizvod je naš. Imamo 60 dunuma obradive zemlje. Proizvodimo sir, pasulj, moj čovek pekao rakiju. Ja radim ovo od svojih sedam godina, nalijem u flaše mleko i kroz selo prodam. Sve sam svoje nosila i prodavala kao devojčica, jaja, kajmak, sir. Četvrta po redu sam bila od nas sedmoro”, započinje Rajfa.
Kao mala je, kaže, stekla radne navike pa i dan-danas ne planira da prestane sa poslovima koje svakodnevno obavlja.
“Imamo šest krava i sad će i sedma. Hrane ih sinovi, čovek, mati i snaje, muzu, rade, čiste, uređuju. Sve tri moraju slušati, jer žive od ovog. Ja i danas imam svekrvu, 96 joj je godina i još uvek radi! Nije lenja, hoće i ona ustati, zna svašta i nije joj teško. Dobra je, savršena žena. Ja sam bila dete, od 16 godina sam joj došla, tu je bilo još četiri zaove. Jedno je dvorište i još uvek niko ni na koga nije ton povisio i niko se ne ljuti. Svi imaju svoju platu, dobro radimo i imamo. I ja lepo od ovoga zaradim”, objašnjava Rajfa.
Dosta puta je, kaže, slušala priče o lošem odnosu svekrve i snaje, ali njen slučaj nije takav. U dvorištu ih živi čak devetoro, svaki od trojice sinova ima svoju kuću, a u četvrtoj stanuje Rajfa sa mužem i svekrvom, pa zajedničkim snagama održavaju domaćinstvo i proizvode domaće proizvode od kojih, kako kaže, lepo žive.