Plan rasta za BiH mogao bi ostati bez dodatnih 373 miliona eura ukoliko domaće vlasti hitno ne ispune preuzete obaveze i ne počnu provoditi dogovorene reforme, upozorili su iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.
Bosni i Hercegovini je kroz Instrument za reforme i rast za Zapadni Balkan indikativno namijenjeno do 976,6 miliona eura. Međutim, isplata novca zavisi od provođenja reformi i ispunjavanja konkretnih koraka iz Reformske agende.
Evropska komisija odobrila je Reformsku agendu BiH u novembru 2025. godine, čime je zemlji omogućeno predfinansiranje od 68,4 miliona eura. Ipak, sredstva još nisu isplaćena jer Bosna i Hercegovina nije završila potpisivanje i ratifikaciju Sporazuma o zajmu i Sporazuma o Instrumentu.
Iz Delegacije EU navode da je BiH jedina zemlja Zapadnog Balkana koja još nije završila ovaj postupak, dok su ostali partneri već potpisali potrebne sporazume i dobili sredstva iz predfinansiranja.
Indikativna alokacija za Bosnu i Hercegovinu već je u julu 2025. godine umanjena za 108 miliona eura. Ukoliko vlasti nastave odgađati provođenje reformi, postoji rizik da zemlja izgubi još 373 miliona eura.
Reformska agenda obuhvata 25 reformi, podijeljenih na 113 pojedinačnih koraka. Među njima su uvođenje 5G mreže, digitalizacija javnih usluga, povećanje broja mjesta u vrtićima, energetska tranzicija, podrška sredinama koje zavise od proizvodnje uglja te jačanje pravosuđa i vladavine prava.
Za usvajanje i provođenje novog Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom vijeću BiH dostupno je 14,5 miliona eura, dok je za uspostavljanje funkcionalnog apelacionog pravosudnog tijela na državnom nivou predviđeno 7,2 miliona eura.
Prema Reformskoj agendi, 50 od ukupno 113 koraka trebalo je biti završeno do kraja 2025. godine. Rok je produžen za godinu, pa bi ove obaveze morale biti ispunjene do kraja 2026. godine.
Sredstva iz Plana rasta za BiH moraju biti iskorištena do kraja 2027. godine, a iz Delegacije EU upozoravaju da se taj zakonski rok ne može dodatno produžavati.
Od ukupno predviđenih sredstava, 280,3 miliona eura predstavljaju bespovratna sredstva, dok kreditna komponenta predviđa rok otplate do 40 godina. Otplata glavnice počela bi tek 2034. godine, uz kamatne stope niže od tržišnih.
Iz Delegacije EU naglašavaju da eventualni gubitak sredstava nije kazna, jer se novac isplaćuje tek nakon provođenja dogovorenih reformi.
„Nečinjenje ima svoju cijenu, koju će, prije svega, snositi građani Bosne i Hercegovine. Pozivamo nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini da iskoriste jedinstvenu priliku koju pruža Plan rasta“, poručili su iz Delegacije EU u BiH, piše RTV Slon.