Neto izvoz električne energije iz Bosne i Hercegovine u prošloj godini iznosio je 2,5 teravat-sati i manji je za 36 odsto u odnosu na 2023. godinu, pokazuju izvještaji Nezavisnog operatera sistema BiH i Agencije za statistiku BiH.
Kako se vidi u podacima Agencije za statistiku BiH, izvoz električne energije je tokom prošle godine iznosio 669,7 miliona KM ili 36 odsto manje nego 2023. godine.
U istom periodu uvezena je električna energija za 312,6 miliona KM.
Ovo znači da je uvoz struje veći za 44 odsto nego 2023. godine.
Edhem Bičakčić, predsjednik Regionalnog komiteta Međunarodnog odbora za velike električne sisteme SEERC (CIGRE), za “Nezavisne novine” komentarisao je ove podatke rekavši da je manji izvoz za 485 miliona KM.
Sa druge strane, uvoz električne energije iznosio je 5,9 teravat-sati, što je povećanje od 57 odsto u odnosu na 2023. godinu.
“Proizvodnja električne energije u prošloj godini iznosila je 14,3 teravat-sati, što predstavlja smanjenje od osam odsto u odnosu na 2023. godinu, na šta je najviše uticala hidrologija. Proizvodnja hidroelektrana u prošloj godini je 4,7 teravat-sati i manja je za 25 odsto, a termoelektrana je 8,4 teravat-sati i na nivou je iz 2023. godine. Vjetroelektrane, fotonaponske elektrane i elektrane priključene na distributivnu mrežu proizvele su 1,2 TWh. Potrošnja je iznosila 11,3 TWh, kao i 2023”, naveo je Bičakčić.
Prema njegovim riječima, zarada od izvoza električne energije dosta je manja i to najviše zbog nižih cijena struje na berzama.
“Sad ima kolebanja u vezi sa cijenama, ali u svakom slučaju cijene idu ka gore. Za one koji izvoze struju više cijene na berzama su dobre, ali za one koji kupuju nisu dobre. Za ‘Elektroprivredu Republike Srpske’ ako ne radi Ugljevik’ nije dobro, jer se mora uvoziti, ali ako radi, jeste dobro. Slično je u Sarajevu, jer ako rudari iskopaju dovoljne količine uglja, onda je dobro, ako ne iskopaju, mora se uvoziti”, naglasio je Bičakčić.
Istakao je da su ovi podaci loši.
“U BiH nema ozbiljnijih napora niti strategije da se pokrene ozbiljnija proizvodnja električne energije, da se još brže uključuju obnovljivi izvori energije, a da se očuva proizvodnja termoelektrana bar dok nismo po karbon taksama”, objašnjava Bičakčić.
Almir Bečarević, stručnjak za energetiku iz Sarajeva, kaže za “Nezavisne novine” da je izvoz električne energije manji za više od 400 miliona KM u odnosu na 2023. godinu.
“Ovo su katastrofalni podaci, ali sve više i više postajemo zemlja uvoznik električne energije. Znajući ono što smo već govorili, kretanje kod svih elektroprivreda u BiH, ulazimo u jednu situaciju da od zemlje izvoznika postajemo zemlja uvoznik struje. Ovo je veoma loše po platnom bilansu, ali i po radu elektroprivreda, jer su morale da koriguju cijenu prema privredi i stanovništvu. Nema više one kompenzacije koja se nekada radila, da se povećanim izvozom pegla nivo cijene struje koja ide prema stanovništvu”, zaključio je Bečarević.
Izvor: nezavisne.com
