Težak je život Ramize Smolo i njene porodice. S obzirom na to da im se kćerka školuje, a roditelji joj teško to omogućavaju.
Živi u kući zajedno sa svojim mužem i kćerkom. Kuću su naslijedili od njegove majke. Žive u teškoj situaciji. Ramiza govori da se patila čitav život. Svoje djetinjstvo pamti samo po lošim stvarima. Otac joj je bio alkoholičar, tukao ih je, te tjerao. Ramiza se nije školovala.
“Čitav život mi je patnja bila. Brat živi u tuđoj kući, nema svoje. Živi sam u podrumu. Nema svoj krov nad glavom. Moja majka živi sama. Ima od babe i mame podrum. Teško hoda. Nema penziju. Ima socijalnu pomoć, te joj je tu pomoć kredit oduzeo. Nisam završila školu. Ne znam da pišem, ne znam na sat i ne znam djetetu pokazati nešto veazno za školu. Kažem joj radi koliko možeš, koliko znaš – kazala je Ramiza za emisiju ‘Ispuni mi želju’.
Kćerka Nazifa sedmi je razred. Potrebne su joj stvarti za školu. Međutim, nejano porodica nije u prilici da joj to omogući. Dok u školi svi jedu i piju, Nazifa nema. Tu su i ostale stvari. Potrebna joj je odjeća i obuća.
“Sve joj drugi daju. Kažem joj šuti i nosi šta imaš. Neko nosi odjeću i obuću pa daju njoj. Ne znam koje sam godište. Ne znam se ni potpisati. Nisu me roditelji školovali. Otac je bio pijan i nije razmišljao ni o čemu. Imali smo ovce i krave. Nije se brinuo o nama. Dolazio je meni da pravi probleme, pa ode. Kaže ja mu kriva i da sam se upetljala u njihov brak – rekla je Ramiza.
Kaže da nema problema sa svojim mužem. Upoznali su se preko zajedničkih prijatelja. Dolazio je u mjesto gdje je ona živjela, te su tu i započeli svoju ljubavnu priču. Ocu je rekla da se želi udati jer nije željela s njim da živi.
“Znala sam nositi tijesnu obuću. Nisam imala obuću kao ostali. Čitav život gledam hoće li mi neko dati. Kćerka je sedmi razred. Živimo od dnevnica koje muž zaradi. Svaki dan radi. Zdravlje je loše. Operisao se. Da nije bilo komšije da ga odvede doktoru umro bi. Kopa, radi, bori se. To ne bi smio raditi. Kuća mi kisne, voda prolazi, sve je mokro. U drugoj sobi nema poda, samo je beton. Ne može mi dijete tamo jer je hladno. Zid spada. Donirali su mi prozore i oluke. Nemam bojler. Ugrijem u šerpe vode i kupamo se – istakla je Ramiza Smolo.
Nazifa kaže da joj je najveća želja da joj babo i mama ozdrave. Kada oni nisu u mogućnosti odraditi neke poslove, Nazifa im pritekne u pomoć. Pored školskih obaveza, ona pomaže i svojim roditeljima oko kućnih poslova. Govori da joj bude teško kada ih vidi da ne mogu ustati.
“Kada sam u školi nekad čekaju mene da ja uradim. Majka treba da zna šta radim i kakve su mi ocjene. Kad idem u školu i pokažu mi djeca svoju kuću. Kažem im da je lijepa. Oni kažu haj da idemo kod tebe. Pitala sam ih hoće li se smijati. Kad sam kod njih, igrala sam se sa lutkicama, a kad dođu kod mene onda nemamo čim da se igramo. Rekli su mi da neće više dolaziti jer ja nemam ništa – rekla je Nazifa.
“Kad krenem u školu mama mi kaže mi nemamo para, ići ćes bez para u školu. Neke djevojčice mi pomognu jer znaju u kakvoj situaciji živim. Voljela bih da imam neki mobitel kao svi. Smiju mi se jer nemam. Žao mi je što ja nemam neke stvari koje oni imaju. Zovu me na sladoled, a ja nemam pare i kažem im idite vi ja sam zaboravila pare. Ne želim da znaju u kakvoj situaciji živim. Imam želju i da mi nana ne živi sama. Često je posjećujem. U lošem je stanju. Ne može hodati. Da imam, pomogla bih joj. Kad mi mama kaže da nemamo, odem u ćosak i zaplačem – dodala je Nazifa Smolo za emisiju ‘Ispuni mi želju’ Hayat televizije.