Uprava za indirektno oporezivanje (UIO) BiH prinudno je u prošloj godini naplatila 215 miliona KM, a ukupan dug za indirektne poreze na kraju 2023. je iznosio 450 miliona KM.
– Najviše duga prinudno je naplaćeno od poreskih obveznika „Magros-veletrgovina“ Sarajevo, RMU „Zenica“, RiTE „Ugljevik“, „Euro-asfalt“ Sarajevo – rekao je za CAPITAL načelnik Odjeljenja za komunikacije i međunarodnu saradnju UIO Ratko Kovačević i dodao da oni trenutno nemaju dugovanja.
Kada je u pitanju ukupan dug poreskih obveznika, Kovačević kaže da je on na kraju prošle godine iznosio 450 miliona KM i da je u odnosu na godinu ranije povećan za oko 10 miliona.
Međutim, dodaje, realan dug po osnovu PDV-a prijava je daleko manji.
– Realni dug po osnovu PDV prijava na kraju 2023. godine iznosio je 339 miliona KM i predstavlja ono što su obveznici prijavili, a nisu uplatili, ili im je u kontrolama naknadno utvrđena obaveza po osnovu PDV-a koju još nisu platili. Dakle, to je realni dug, dok razlika između 450 miliona i 339 miliona, predstavlja dug po osnovu ’automatskog razreza’ – kazao je Kovačević.
Pojasnio je da u slučaju da neki obveznik ne preda PDV prijavu sistem ga automatski zaduži na bazi prosjeka ranijih uplata po osnovu obaveze PDV-a.
– Međutim, to se ne može smatrati realnim dugom, jer kad obveznik podnese PDV prijavu, taj dug po osnovu automatskog razreza se briše. Iz tog razloga možemo konstatovati da je realni dug po osnovu PDV-a na kraju 2023. godine manji za 1,3 odsto u odnosu na dug koji je evidentiran na kraju 2022. godine – rekao je Kovačević.
Najveći dugovi su svakako oni od PDV-a i čine čak 94 odsto ukupnog duga za indirektne poreze.
– Na kraju 2023. godine, dug po osnovu PDV-a iznosi čini 94 odsto ukupnog duga po osnovu indirektnih poreza, dug po osnovu akcize čini oko 3,5 odsto, dok dug po osnovu carinskih dažbina predstavlja oko 2,5 odsto ukupnog duga – kazao je Kovačević.
Na listi najvećih dužnika indirektnih poreza u BiH na kraju prošle godine bili su KJKP „Gras“ Sarajevo sa 25,9 miliona KM, Sarajevska pivara sa 21,1 miliona, „Bosmal“ Sarajevo 12,8 miliona, „Monter & Co“ Bijeljina sa 7,6 miliona KM i „Hisar trade“ Brčko distrikt sa sedam miliona KM duga.